Od­nos srp­skog na­ro­da pre­ma ko­sti­ma svo­jih pre­da­ka ne sa­mo iz Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta, ne­go i iz dru­gih ra­to­va i usta­na­ka, i nji­ho­vim voj­nič­kim gro­blji­ma, od­raz su ne­po­što­va­nja i ne­u­va­ža­va­nja. Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić, mu­zej­ski sa­vjet­nik Na­rod­nog mu­ze­ja u Uži­cu, i ru­ko­vo­di­lac Me­mo­ri­jal­nog cen­tra „Ka­di­nja­ča“, ulo­ži­la je ogro­man na­por da se ime­na pre­da­ka ne za­bo­ra­ve. U Na­rod­nom mu­ze­ju u Uži­cu pred­sta­vlje­na je nje­na iz­u­zet­no vri­jed­na knji­ga „Epo­pe­ja u ka­me­nu“, ve­o­ma zna­čaj­na na oču­va­nju spo­me­nič­ke ba­šti­ne. Ova iz­van­red­no opre­mlje­na i di­zaj­ni­ra­na pu­bli­ka­ci­ja, či­ji je iz­da­vač Na­rod­ni mu­zej u Uži­cu, na­sta­la je kao re­zul­tat vi­še­go­di­šnjeg is­tra­ži­vač­kog ra­da na pro­jek­tu Mi­ni­star­stva kul­tu­re „Ne­po­sred­no kul­tur­no na­sle­đe“.
– Na­po­re ko­je či­ne Na­rod­ni mu­zej u Uži­cu i Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re uz po­dr­šku nad­le­žnih mi­ni­star­sta­va Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, na oču­va­nju spo­me­nič­ke ba­šti­ne, da­je mi za pra­vo da vje­ru­jem da će se od­nos pre­ma njoj pro­mi­je­ni­ti – ka­že Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić, na­po­mi­nju­ći da se u knji­zi „Epo­pe­ja u ka­me­nu“ na­la­ze sni­mlje­ni, ob­ra­đe­ni, do­ku­men­to­va­ni i pre­zen­to­va­ni svi spo­me­ni­ci i spo­men-obi­ljež­ja ra­to­va Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je 1912–1918. go­di­ne u 10 op­šti­na Zla­ti­bor­skog okru­ga.
Po­zna­ti et­no­log Bo­sa Ro­sić, ina­če re­cen­zent te knji­ge, do­da­je da po­sli­je štam­pa­nja i ob­ja­vlji­va­nja po­me­nu­te knji­ge vi­še ne­će po­sto­ja­ti bo­ja­zan da će ime­na na­ših pre­da­ka bi­ti za­bo­ra­vlje­na. „Ona će, ka­že Bo­sa Ro­sić, za­u­vi­jek osta­ti is­pi­sa­na kao svi­je­tle lu­če ko­je nas vo­de ka slo­bo­di“. Ina­če, za raz­li­ku od osta­log di­je­la Sr­bi­je, i pre­sto­ni­ce Be­o­gra­da, gdje se svi­jest o po­di­za­nju spo­me­ni­ka ve­zu­je za dru­gu po­lo­vi­nu 19. vi­je­ka – ka­da se sti­ču uslo­vi za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja vo­đa­ma i usta­ni­ci­ma iz Pr­vog i Dru­gog srp­skog ustan­ka – u zla­ti­bor­skom kra­ju se slič­ni spo­me­ni­ci ne po­di­žu, ni­ti se po­di­žu spo­men-obi­ljež­ja na me­sti­ma zna­čaj­nih bi­ta­ka. Pre­ma Sla­vi­či­nim ri­je­či­ma po­sto­ja­la je tra­di­ci­ja obi­lje­ža­va­nja grob­nih mje­sta ju­na­ka i usta­ni­ka uglav­nom u okvi­ru sa­kral­nog pro­sto­ra. Po­se­ban vid ču­va­nja sje­ća­nja i uspo­me­ne na voj­ni­ke ko­ji se ni­su vra­ti­li iz ra­ta sa Tur­ci­ma je­su ka­me­ni bi­lje­zi kraj­pu­ta­ši, ta­ko­zva­ni ke­no­ta­fi ili pra­zni gro­bo­vi.
– Re­ci­mo, oču­va­nje sje­ća­nja na di­na­sti­je Obre­no­vić i Ka­ra­đor­đe­vić uslo­vi­lo je po­ja­vu ve­li­kog bro­ja mo­nu­men­tal­nih spo­men-obi­ljež­ja na pro­sto­ru ci­je­le Sr­bi­je u dru­goj po­lo­vi­ni 19. i po­čet­kom 20. ve­ka. Ali, u tom pe­ri­o­du u zla­ti­bor­skom kra­ju ni­je po­dig­nut ni­je­dan mo­nu­men­tal­ni spo­me­nik. Je­di­no je u Gor­njoj Do­bri­nji, rod­nom mje­stu kne­za Mi­lo­ša Obre­no­vi­ća, na lo­ka­li­te­tu Vi­no­gra­di­na, u sla­vu srp­skog knja­za, 10. av­gu­sta 1879. go­di­ne po­dig­nu­to spo­men-obi­ljež­je od ka­me­na. Ono je bi­lo jed­no­stav­ne for­me i skrom­nih di­men­zi­ja, a ima­lo je cilj da obi­lje­ži mje­sto na ko­me je bi­la rod­na ku­ća Mi­lo­ša Te­o­do­ro­vi­ća Obre­no­vi­ća. U Ča­je­ti­ni je 1900. go­di­ne po­dig­nu­ta ba­rok­na spo­men-če­sma, vi­so­ka 4,5 me­tara, ra­di oču­va­nja sje­ća­nja na sreć­no spa­se­nje Nj. V. kra­lja Mi­la­na u aten­ta­tu, 24. ju­na 1899. go­di­ne. Tek u pr­voj po­lo­vi­ni 20. vi­je­ka, iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta – na­po­mi­nje Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić – u zla­ti­bor­skom kra­ju se po­di­žu spo­me­ni­ci ko­ji se po­sve­ću­ju rat­ni­ci­ma Bal­kan­skih ra­to­va i Pr­vog svjet­skog ra­ta, kao i obi­ljež­ja kra­lju Pe­tru i Alek­san­dru, a mo­sto­vi, objek­ti i uli­ce do­bi­ja­ju nji­ho­va ime­na.
Svi ti spo­me­ni­ci po­dig­nu­ti u zla­ti­bor­skom kra­ju, me­đu­tim, da­le­ko su za­o­sta­ja­li po svo­jim umjet­nič­kim vri­jed­no­sti­ma za obi­ljež­ji­ma po­di­za­nim u pre­sto­ni­ci i dru­gim mje­sti­ma gdje su an­ga­žo­va­ni is­ku­sni va­ja­ri ko­ji su se ško­lo­va­li u ino­stran­stvu. U tim po­slo­vi­ma is­ta­kao se Mi­ha­i­lo Mi­lo­va­no­vić, Uži­ča­nin ko­ji je za­vr­šio Li­kov­nu aka­de­mi­ju u Min­he­nu, i ko­ji je za iz­ra­du spo­men-plo­ča naj­če­šće ko­ri­stio ven­čač­ki mer­mer iz Aran­đe­lov­ca. Za spo­me­nik u Pri­je­po­lju ko­ri­šćen je brač­ki ka­men, a autor tog slo­že­nog skulp­tor­skog rje­še­nja sa sim­bo­lič­nim re­lje­fi­ma bio je po­zna­ti hr­vat­ski va­jar Ivan Ren­dić iz Su­pe­tra na Bra­ču. Za spo­men-cr­kvu u Je­len do­lu, po­sve­će­nu kra­lju Alek­san­dru, pro­je­kat su ra­di­li ar­hi­tek­te Mi­ni­star­stva gra­đe­vi­ne Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je Dra­gu­tin Ma­slać i Pre­drag Zr­nić. Na osli­ka­va­nju spo­­men-cr­kve sa ko­stur­ni­com u Pri­bo­ju, po­sve­će­ne kra­lju Pe­tru, an­ga­žo­va­ni su ru­ski umjet­ni­ci Ivan Di­kij i Bo­ris Ob­ra­skov.
Što zbog ma­te­ri­ja­la od ko­ga su ra­đe­ni, što zbog ne­bri­ge, broj­na spo­men-obi­ljež­ja su sko­ro uni­šte­na. Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić is­ti­če da su naj­vi­še ošte­će­na u to­ku i po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­ko u zla­ti­bor­skom kra­ju ta­ko i na pro­sto­ru či­ta­ve biv­še Ju­go­sla­vi­je. Uni­šte­na su, iz­me­đu osta­log, sva obi­ljež­ja ko­ja su pod­sje­ća­la na di­na­sti­ju Ka­ra­đor­đe­vić. Ta­ko­đe, de­va­sti­ra­na su go­to­vo sva voj­nič­ka gro­blja iz Pr­vog svjet­skog ra­ta, evi­den­ti­ra­na na te­ri­to­ri­ji Zla­ti­bor­skog okru­ga. Dr­ža­va se su­o­či­la s no­vim ra­to­vi­ma ko­ji su do­ni­je­li no­va stra­da­nja i neo­če­ki­va­ne žr­tve, te su pret­hod­ne žr­tve za­bo­ra­vlje­ne. Ta­ko je ne­bri­ga dru­štva do­ve­la do to­ga da su nji­ho­va gro­blja pre­ko­pa­va­na, uni­šta­va­na, neo­bi­lje­že­na i za­ra­sla u ko­rov.
– Sni­ma­nje, ob­ra­du, do­ku­men­to­va­nje i utvr­đi­va­nje za­te­če­nog sta­nja spo­men-obi­ljež­ja ko­ja se od­no­se na oslo­bo­di­lač­ke ra­to­ve Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je 1912–1918. za­po­če­la sam 1913. go­di­ne. U go­di­na­ma u ko­ji­ma se obi­lje­ža­va vi­jek Pr­vog svjet­skog ra­ta, na­sta­vi­la sam is­tra­ži­va­nja, a po­red ra­da na te­re­nu is­tra­ži­va­la sam fon­do­ve Ar­hi­va Ju­go­sla­vi­je, Ar­hi­va BiH, Isto­rij­skog ar­hi­va Uži­ce, cr­kve­nih ar­hi­va, lje­to­pi­sa i po­me­ni­ka. Ko­ri­sti­la sam se i no­vin­skim član­ci­ma, usme­nim ka­zi­va­nji­ma i dru­gim iz­vo­ri­ma. Na­rav­no da sam za­do­volj­na, jer je pr­vi put štam­pa­na pu­bli­ka­ci­ja ko­ja je da­la pre­gled svih spo­men-obi­ljež­ja – spo­men-cr­ka­va, spo­men-cr­ka­va sa spo­men-ko­stur­ni­com, spo­me­ni­ka ti­pa skulp­tu­re, spo­me­ni­ka u vi­du obe­li­ska, spo­men-če­smi i spo­men-plo­ča na zi­do­vi­ma škol­skih obje­ka­ta i pra­vo­slav­nih hra­mo­va za pod­ruč­je ovih 10 op­šti­na. I sve sam ih pre­zen­to­va­la pre­ma ti­po­lo­gi­ji, hro­no­lo­gi­ji i pre­ma ste­pe­nu va­lo­ri­za­ci­je. Uz sve to, Na­rod­ni mu­zej u Uži­cu zna­čaj­nim na­po­ri­ma, kon­zer­va­tor­skim za­hva­ti­ma i ar­hi­tek­ton­skim rje­še­nji­ma, is­pra­vlja ne­prav­du uči­nje­nu pri­je vi­še de­ce­ni­ja po­je­di­nim spo­me­ni­ci­ma ko­ji su bi­li me­ta van­dal­skog po­na­ša­nja i uni­šta­va­nja. Ali, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko se tru­di­mo da bu­de­mo dru­ga­či­ji, mi smo ipak dru­štvo za­bo­ra­va. Svo­jim pri­mi­tiv­nim od­no­som pre­ma spo­me­nič­koj ba­šti­ni i na­šoj pro­šlo­sti po­sla­li smo, na­ža­lost, loš pri­mjer i po­ru­ku da­na­šnjim i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma – za­klju­ču­je Sla­vi­ca Ste­fa­no­vić.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić